Porodica

Da li je porodica bitna?

Mnogi bi rekli da porodica nije bitna, ali ako sagledamo ceo život, faze istog i sve uspone i padove, možemo uvideti da je porodica tu za sve. Kada kažem porodica to se ne odnosi striktno na oca, majku, brata ili sestru, porodica je mnogo veći pojam i ona ne obuhvata uvek nekoliko ljudi.

Porodica kao odraz naše ličnosti

Nisu stari pre slučajno postavljali pitanje “Čiji/a si ti?”, pa su tako na osnovu porodice stvarali prvu sliku o nekome… Obično bi važilo da iz dobre porodice mora biti i dobro dete i obratno iz loše porodice loše dete, ali uvek postoje izuzeci, kao i u svemu.

Porodica nekada može biti dobar primer, a nekada loš, sve zavisi od čoveka do čoveka kako će prihvatiti i kojim će putem poći. Ipak ne možemo zanemariti da je porodica ta koja nas podiže od malih nogu, uči nas svemu do dobi kada sami odlučujemo šta ćemo da prihvatimo, a šta ne, tako da hteli to ili ne, određeni stavovi i načini života potiču od naše porodice i oni se ne menjaju.

 Dobra ili loša porodica

Teško je definisati pojam dobre ili loše porodice jer nikada sa sigurnošću ne možemo reći da je nešto ispravno ili nije, a to je opet sve individualno. Opšte dobro bi bilo ono što je dobro kako za pojedinca tako i za njegovu okolinu ili neutralno po njegovu okolinu, dok bi se lošim smatralo ono što šteti bilo kome. Svako od nas se susretao i sa najlepšim trenucima sa porodicom i najružnijim, ali to i jeste poenta svega, da ne može sve biti idealno.

“Porodica bez prošlosti i sećanja i nije porodica nego zbir anonimnih jedinki.” – Goran Tribuson

Ukoliko dobro podelimo, a kroz loše prođemo zajedno i podnesemo sve, to možemo nazvati uspehom, ukoliko se osvrnemo za Goranovim rečima, možemo i zaključiti da porodica nije ništa drugo no zajednica, ona koja stvara svoju istoriju i zajedničkim snagama ide napred kako bi novu ispisali.

Ali ja nemam roditelje, ja nemam porodicu

Na žalost je sve više dece razvedenih roditelja, onih koji su ostali bez jednog ili oba roditelja, drugih članova porodice… one dece koja se pored svega osećaju usamljeno, kojima uvek fali taj neko… Ali nikad nije sve tako crno, ma koliko se osećali sami na ovom svetu bez ikoga, uvek postoji neko ko brine za vas, ko vas voli i ko bi dao život za vas. Život je takav da drage osobe izgubimo pre ili kasnije, na ovaj ili onaj način, ali nikada ne treba da se nosimo crnim mislima, čak i kada odu na drugi svet, uvek ostaju u našim srcima, sećanjima… 

Prave i iskrene prijatelje jedva možemo nabrojati na prstima jedne ruke, baš takve često nazivamo svojom braćom ili svojim sestrama, one za koje bi život dali, one koji su vredni svakog našeg truda, naše žrtve i našeg beskrajnog razumevanja, one koje posle svega čuvamo i od kojih nikada ne idemo. Na kraju krajeva, svi težimo zajednici i posle svega u životu tražimo mir i spokoj uz ljubav i osobu koju volimo, osobu pored koje želimo provesti svoj život i sa kojom želimo osnovati svoju porodicu. 

Srećna porodica

Najsrećnije porodice jesu one koje se uvek drže zajedno, koje su u svemu zajedno i koje svoj značaj pokazuju kroz prisutnost i požrtvovanost pojedinaca u istoj… tako je i najveće bogatstvo imati srećnu porodicu.

“Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način.” – Lav Nikolajevič Tolstoj

U ovom slučaju sreća je zapravo ljubav, ljubav koju neizmerno pružamo, koju pokazujemo kroz more sitnica, ona koja je jača od svake teške reči, svakog bola, svih svađi i problema. Onda kada zajedno slavimo rođendane, praznike, slave, godišnjice, onda kada smo zajedno u svakom delu života. Nije važno ko je kriv, već je važno kako ćemo zajedno prevazići sve i pobediti sve probleme koji nam se nađu na putu. 

Volite svoju porodicu, ma kakva bila, ona je ono što nas čini takvima kakvi smo, ona koja je uvek tu za nas kako i mi za nju, ona koja će nas podržati i kada niko drugi neće, ona koja će nam pružiti snagu i kada smo najslabiji. 

Ostavi odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *